U sklopu projekta ''Prezentacija diplomskih radova studenata pedagogije'' ŠKOLSKI SISTEM U JAPANU U prvih devet godina školovanja 99.9% japanske dece odgovarajućeg uzrasta pohađa javne ili privatne škole. Čak 94% učenika niže srednje škole upisuje i pohađa višu srednju školu što je impozantan podatak, naročito ako se uzme u obzir činjenica da ova brojka stabilno stoji već više od decenije. Izuzev ovih "redovnih" škola postoje i specijalne škole tj. pojam specijalnog obrazovanja. Specijalno obrazovanje namenjeno je deci sa posebnim potrebama a osnovni cilj ovih ustanova je da razviju sposobnosti ove dece, pomognu im da savladaju svoje nedostatke i integrišu u društvo. Specijalno obrazovanje se sastoji od specijalnih škola (za slepu, gluvu decu i decu sa drugim vrstama hendikepa), specijalnih razreda i dodatnih kurseva. Ove škole su posebno opremljene kako materijalno tako i u kadrovskoj strukturi a sve prema mogućnostima, potrebama i ekstenzijom njihovih nedostataka. Na svim nivoima obrazovanja postoje adekvatne specijalne škole, od predškolskog do visoko školskog obrazovanja. Za generalnu diskusiju o Japanskom sistemu obrazovanja potrebno je postaviti škole u jedan širi socijalni kontekst. Ministarstvo za obrazovanje nauku, sport i kulturu (Monbusho) nema direktne ingerencije nad školama već samo propisuje generalni okvir tj. kurikulum. Na regionalnom nivou svako administrativno područje ili urbani okrug ima svoj odbor za obrazovanje. Pod direktnom upravom ovih odbora mogu biti osnovne, niže i više srednje škole. U pogledu osoblja, Japanske škole "vode" nastavnici. Administrativne dužnosti su raspoređene između starijih po dužnosti nastavnika kroz sistem obaveza koje obuhvataju sve školske funkcije. Ovo predstavlja generalni okvir kako danas izgleda japanski školski sistem. PREDŠKOLSKO VASPITANJE Prva predškolska ustanova osnovana je 1876 godine u Tokiju i iz ovog proističe da japansko drustvo poklanja veliku pažnju vaspitanju i obrazovanju dece od najranijih uzrasta. Predškolsko vaspitanje u Japanu namenjeno je deci do šest godina starosti. Pohađanje institucija predškolskog vaspitanja nije obavezno, ni besplatno a osnovni cilj je pomoć deci u njihovom telesnom i duhovnom razvoju obezbeđujući odgovarajuće okruženje. Sistem predškolskog vaspitanja u Japanu je dvojak, sa jedne strane postoje obdaništa tj. centri za dnevnu brigu o deci (pod upravom Ministarstva za socijalna pitanja) a sa druge strane su dečiji vrtići (pod upravom Ministarstva za obrazovanje nauku, sport i kulturu). Osnovna sličnost ovih institucija je u fundamentalnoj osnovi tj. cilju vaspitanja ali one imaju i svoje velike razlike. Razlike se ogledaju u uzrasu dece kojima su namenjene, materijalnim troškovima, normi za broj dece u grupi i vremenskom trajanju boravka dece. Iako različiti, ovi sistemi teže međusobnom približavanju jer su u osnovi komplementarni i namenjeni zadovoljavajnju različitih potreba dece i njihovih porodica. OSNOVNA ŠKOLA (SHO GAKKO) Osnovna škola traje šest godina tj. od šeste do dvaneste godine života i predstavlja deo obaveznog obrazovanja. Postoje javne i privatne osnovne škole. Obrazovanje u javnim osnovnim školama je besplatno a roditelji moraju da deci obezbede uniformu, set za matematiku i kaligrafski set. Na opštinskom području postoji samo jedna javna škola tako da se tokom školske godine mogu videti grupe dece kako pešače nekad i dug put do škole. Osnovno školski kurikulum podeljen je u tri glasve kategorije: osnovni predmeti, moralno obrazovanje i specijalne aktivnosti. Devet osnovnih predmeta su : japanski jezik, socijalne nauke, aritmetika, prirodne nauke, nauke o životnoj sredini, muzička kultura, umetnost i rukotvorine, domaćinstvo i fizičko obrazovanje. Kurikulum za osnovnu školu obezbeđuje dosta vremena za muziku, umetnost i fizičku rekreaciju. Specijalne aktivnosti igraju veliku ulogu u obrazovanju kao i aktivnosti izvan kurikuluma (klubovi, takmičenja, festivali). Fizički aspekt obrazovanja ne sme biti zanemaren jer zdrav i fizički aktivan život ispunjuje pojedinca i omogućuje mu preduslove za normalan psihički tj intelektualni razvoj. Cilj nastave fizičkog obrazovanja je da kultiviše sposobnosti učenika za bavljenjem određenim sportom (ka kojem učenik pokazuje najviše sklonosti i predispozicija) kao i da izbalansira mentalni i fizički razvoj koji moraju pratiti jedan drugi. Monbusho pruža pomoć nastavnicima fizičkog obrazovanja kroz različite udžbenike, pokazni materijal i audio-vizuelna pomagala za sportove kao što su plivanje, kendo, džudo, ples itd. Osnovna škola obavezna je da obezbedi učenicima "zvaničan kurikulum" kroz šest godina osnovnog obrazovanja. Postojanjem koncepta o jedinstvenom kurikulumu Monbusho ne dozvoljava "iskakanje iz koloseka" učenicima u posebne grupe na osnovu njihovih mogućnosti. Jedini izuzetak su učenici sa posebnim potrebama tako da u Japanu ne postoje škole za darovite učenike što predstavlja ozbiljan nedostatak ovog školskog sistema. Zvanična godina u osnovnoj školi traje 35 nedelja. Svaki čas traje 45 minuta sa desetominutnom pauzom između većine njih. Fond časova se svake godine povećava sa svakim razredom (u prvom je 850, trećem 980 a do šestog razreda čak 1.015 časova na godišnjem nivou). Tipičan školski dan počinje oko 08:30 i završava se oko 15:50. Uobičajeno je da u japanskim školama učenici sami čiste svoje učionice na kraju svakog dana. Tradicionalno, učenici idu po pola dana (do 12:30h) u školu svake druge i četvrte subote u mesecu. Školska godina u japanskim osnovnim i nižim srednjim školama podeljena je na tri tromesečja: prvo od aprila do jula, drugo od septembra do decembra i treće od januara do marta. Što se školskih raspusta tj. odmora tiče, postoje letnji (od kraja jula do određenog datuma u avgustu) i zimski (od kraja decembra do prvih dana januara) raspusti. TESTIRANJE Pošto ne postoji prijemni ispit za upis u javne niže srednje škole osnovno školsko obrazovanje u Japanu stoga nije usmereno na testiranje (u smislu priprema za prijemni ispit). Ipak, nastavnici često testiraju decu odnosno njihovo znanje. Svrha ovih testova je evaluacija učenika i efektivnost samog obrazovanja. Testove daju nastavnici svakih 4 do 6 nedelja i učenicima je dozvoljeno vreme od 40 minuta da ih završe. Ocene koje se dobijaju su A,B ili C i one se koriste da bi se izračunala semestralna ocena. Takođe se koristi standardizovani test inteligencije (IQ test) u japanskim školama. Testovi se daju učenicima u drugom, četvrtom i šestom razredu. Svrha testova inteligencije je da se utvrdi korelacija između kalendarskog i mentalnog uzrasta učenika. Ovo je jedina svrha testova inteligenije a rezultati se ne saopštavaju roditeljima. UDŽBENICI "Zakon o školskom obrazovanju" uslovljava da učenici u svim osnovnim, nižim i višim srednjim školama, kao i školama za slepe, gluve i hendikepirane koriste obavezno udžbenike. Udžbenici koji se koriste moraju biti autorizovani od Ministarstva za obrazovanje,nauku,sport i kulturu ili Ministarstvo poseduje autorska prava na njih. Privatni izdavački sektor piše i izdaje udžbenike ali su oni za učenike besplatni. Kreativnost je jedan od uslova da udžbenik bude prihvaćen ali takođe mora da zadovoljava standarde Monbush-a vezane za udžbenike kao i da isprati važeći kurikulum. Potom, veće za istraživanje i autorizaciju udžbenika vrši procenu i daje zeleno svetlo za njegovo štampanje. Uobičajeno je da prođe četiri godine od pisanja udžbenika do njegove upotrebe. Ovakav proces omogućava da udžbenici budu objektivni, nepristrasni i oslobođeni grešaka. Zadnju reč u upotrebi udžbenika imaju lokalni odbori koji biraju koji će udžbenik koristiti škole u njihovom rejonu. NIŽA SREDNJA ŠKOLA (chu gakko) Niža srednja škola traje tri godine i takođe predstavlja deo obaveznog obrazovanja u Japanu. Niže srednje škole su takođe privatne ili javne. Oko 94% japanskih učenika pohađa niže srednje škole. Pošto ista označava kraj obaveznog obrazovanja, treća godina predstavlja pripremni period koji japanski mediji karakterišu kao "ispitni pakao". Takođe, i ovde školska godina traje 35 nedelja, postoje tri tromesečja i dva raspusta. Razlika je u dužini časova koji ovde traju 50 minuta i minimalni fond časova je 1.015. Kurikulum se sastoji iz: osnovnih predmeta, moralnog obrazovanja, specijalnih aktivnosti i izbornih predmeta. Kurikulum teži da izbalansira akademske i ne akademske predmete tako da pridodaje važnost specijalnim aktivnostima. Matematika i prirodne nauke predstavljaju problem učenicima niže srednje škole. Traženi nivo znanja postaje vremenom sve veći a kurikulum se obrađuje brže. Nastavnici se žale na nedovoljan broj časova i osećaj da učenici memorišu sadržaj bez razumevanja. UDŽBENICI Udžbenici su takođe obavezni u nižoj srednjoj školi i vlasništvo su učenika koji ih koriste za kućno učenje. Dužine su o 100 stranica, jasni i prosti u prezentaciji sadržaja. Lekcije su međusobno povezane i sadrže sažetke prethodnih lekcija. Posle kratkog uvoda pisanog svakodnevnim jezikom sledi razrada problema koja prati nekoliko primera. Na kraju su dati zadaci koje treba rešiti. Sem klasičnih udžbenika koriste se zbirke zadataka i radni listovi. TESTIRANJE Japanski učenici u nižoj srednjoj školi polažu glavne periodične testove koji su po svojoj formi i sadržaju slični prijemnim ispitima. Testovi se održavaju na polovini i na kraju svakog tromesečja odnosno japanski učenik polaže najmanje šest glavnih testova tokom školske godine. Održavaju se u periodu od dva do tri dana u okviru regularnih školskih časova i u školi se tada vrše koordinirane aktivnosti. Ove aktivnosti se odražavaju na otkazivanje svih van nastavnih aktivnosti (sportskih klubova,sekcija itd.) kako bi se učenici skoncentrisali samo na učenje. Ovim postupkom škola i zajednica šalju jasnu poruku učenicima da je učenje za ispite prioritet iznad svih drugih aktivnosti. Kratke provere znanja ili "blic" testovi nisu uobičajeni kod japanskih nastavnika. Rezultati ispita obuhvataju 60-70% celokupne ocene (A,B,C) dok 30-40% je zasnovano na opštem utisku nastavnika o zalaganju učenika tokom nastave. PRIJEMNI ISPIT ZA SREDNJU ŠKOLU Da bi preuzeli prvi korak ka višoj srednjoj školi maturanti moraju da polažu standardizovane prijemne ispite. Prijemni ispiti po svom karakteru mogu biti regionalni ili nacionalni, zaviseći za koji se školski sistem učenik prijavio. Prijemni ispit za srednju školu mora da obuhvata pet akademskih predmeta koji predstavljaju srce Monbusho-vog kurikuluma a to su japanski jezik, matematika, društvene nauke, prirodne nauke i engleski jezik. Test za svaki predmet traje 40 minuta i svi predmeti imaju podjednaku težinu. Prijemni ispit za privatne škole ipak uključuje probleme koji obuhvataju područje izvan Monbusho-vog kurikuluma. Ministarstvo aktivno obeshrabruje ovu praksu ukazujući da doprinosi obrazovnoj nejednakosti i pravi razliku između učenika koji mogu i nemogu da priušte juku škole. VIŠA SREDNJA ŠKOLA Više srednje obrazovanje obuhvata učenike uzrasta od 15 do 18 godina , sledi posle niže srednje škole i deo je ne obaveznog obrazovanja. Javno obrazovanje u višoj srednjoj školi takođe nije besplatno. Ipak, svako administrativno područje nudi relativno nisku cenu školarine. A sve u skladu sa idejom o dostupnosti svih nivoa obrazovanja širokom krugu populacije. Više srednje škole treba da pruže učenicima opšte ili stručno obrazovanje koje odgovara njihovom razvoju i ranije stečenom obrazovanju. Tipovi viših srednjih škola su: 1) opšteobrazovne - traju tri godine i akcenat stavljaju na izučavanje opšte obrazovnih predmeta Između srednjeg i visokog obrazovanja postoji veliki broj neformalnih ustanova koje se nazivaju specijalne škole za obučavanje i mešovite škole. Cilj specijalnih škola za obučavanje je da pomognu učenicima da razviju sposobnosti koje su potrebne za profesionalni i svakodnevni život. Kurikulum više srednje škole je podeljen na: obavezne predmete, izborne predmete, fakultativne predmete i dodatne aktivnosti. Časovi popu onih iz niže srednje škole traju 50 minuta i po rasporedu školska godina obuhvata 1190 časova. Tokom 1992 godine bilo je preko 5,2 milina učenika srednjuh škola u Japanu i oko 70% njih je pohađalo javne srednje škole. Takođe, preko 32% mauranata je nastavilo obrazovanje na koledžu, 30% je otišlo u različite specijalne škole , oko 32% se zaposlilo i prekinulo obrazovanje a samo 5% nije nastavilo obrazovanje niti se zaposlilo. Procenat učenika koji napuštaju srednju školu je generalno mali (oko 2%) a ova cifra značajno varira od tipa škole. Monbusho u okviru reformi od aprila 1994. godine uvodi u svakom okrugu po jednu tzv. jedinstvenu srednju školu koja traje šest godina i integriše znanja iz niže i više srednju škole sa novim sistemom izbornih predmeta i kredit sistemom koji omogućavaju razvitak individualnosti kod učenika. SENKE OBRAZOVANJA Japan podržava široki spektar akademskih institucija izvan regularnog školskog sistema. Ova gusta šema se sastoji iz kućnih tutora, odgovarajućih kurseva, juku, privatne škole dodatne nastave i škole za pripremanje ispita (yobiko ). Ove dodatne školske forme obrazovanja su opisane kao "senke obrazovanja" zato što njihov kurikulum ima tendenciju da zaseni kurikulum ponuđen u javnim škole. Većina ovih formi obrazovanja su kolektivno poznate kao juku. Postoje dva glavna tipa juku-a : • individualno obogaćeni kursevi i Akademski juku je dalje podeljen na dopunski juku koga čine učenici kojima je potrebna pomoć i dodatni juku koga čine učenici koji se pripremaju za prijemne ispite. Individualno obogaćeni kursevi su primarno ne akademski i obezbeđuju aktivnosti kao što su plivanje, sviranje klavira, kaligrafija i popularne su među učenicima osnovnih škola. Dopunske juku škole su popularne kod učenika viših razreda osnovne škole kao i kod učenika niže srednje škole. Učenici ovih juku škola dobijaju pomoć iz predmeta sa kojim imaju poteškoća. Prema rezultatima istraživanja iz 1993 godine 64,2% učenika niže srednje škole u Tokiju, Nagoji i Osaki su pohađali juku škole. Uključivanje u individualne obogaćene kurseve ima tendenciju opadanja dok se uključivanje u kurseve napredovanja povećava. Generalni stav prema juku školama od strane nastavnika izražava se negativno. U suštini, većina japanskih nastavnika ohrabruje učenike da koriste resurse škole i samostalno uče zarad poboljšanja akademskih postignuća. VISOKO OBRAZOVANJE Institucije za visoko obrazovanje u Japanu se sastoje od univerziteta, nižih koledža, tehnoloških koledža i specijalizovanih trening koledža koji nude specijalizovane kurseve. Svrha univerziteta je da studentima obezbedi pored opštih i stručnih znanja priliku da učestvuju u istraživačkom radu i aktivnostima. Trajanje studija je prosečno četiri godine izuzev medicine, stomatologije i veterine koje traju šest godina. Univerziteti takođe nude postdiplomske studije koje uključuju magistarske , doktorske studije i specijalističke kurseve a traju između dve i pet godina. Cilj nižih koledža je u proširivanju stručnih znanja kao i razvoju profesionalnih sposobnosti. Trajanje studija je dve do tri godine i diplomiranjem se dobija titula saradnika tj. pomoćnika. Tehnički koledži traju pet godina i primaju maturante niže srednje škole. Predstavljaju spoj srednjeg i visokog obrazovanja čijim se okončanjem takođe obija titula saradnika. Specijalizovani trening koledži nastali su 1976 godine. Cilj je da pomognu studentima u razvoju sposobnosti potrebnih za profesionalni život. Uslovi za njihov rad su : • da svake godine školu upiše bar četrdeset studenata Prijem na univerzitete i niže koledže je omogućen svima onima koji su položili prijemne ispite za ove institucije. Prijemni ispiti su zasnovani na školskim testovima postignuća i drugim testovima studentskih sposobnosti i veština. U proleće 1995. godine ,oko 1.133.000 učenika se prijavilo za upis na univerzitete i niže koledže, oko 801.000 (66,2%) njih je uspešno primljeno na ove institucije. Oko 203.000 (25,3%) njih je maturiralo višu srednju školu pre jedne ili više godina, što ukazuje da se budući japanski studenti jako dugo i temeljno pripremaju za svoje prijemne ispite. Ovako izgleda današnji školski sistem u Japanu i on naravno ima jasnu viziju svoje budućnosti koja treba da se realizuje kroz "Plan reforme školstva za XXI vek ". To uključuje "edukaciju srca" - sistem koji podstiče individualnost (koja je sadašnjim sistemom ugrožena) i pruža mogućnost izbora, reorganizaciju školskog sistema u pogledu autonomije i promovisanje univerzitetske reforme. |
|
| nazad | vrh | napred |